Početak
Vaša razmišljanjaSamoca
Samoca
Autor: dince
Kategorija: Vaša razmišljanja
Objavljeno: 13-09-2009 u 01:16
Broj citanja: 1284
Broj aplauza: 63 (aplaudirajte ako vam se svidja ovaj tekst)
Samoća izvire iz mojih očiju. Dave me nekakvi drhtaji, grle me nečije grube ruke. A sama sam u tom praznom hodniku bola. Kao kamen kad nenadano padne na nekakvo dno, tako si i ti uskočio u moj san. Kako mogu glumiti da mi nije drago, da mi je nevažno. Ne mogu.. Jer čekam te, nadam ti se i molim se da si i ti takav. Ne moram biti tvoja boginja niti tvoj hram, ali bar malo pokaži da težiš mome srcu. Zagrli me i ne daj mi da ti pobjegnem. Voljela bih da voljeti mogu, ali ja kao da sam postala nesposobna i neuka za tu stvar. A, kažu kako je samo lahko voljeti, da to bar može svako. Ko sam ja među svim tim prostim ljudima? U šta se pretvorila moja psiha? Učila sam da ne volim, a sada sam kao bez orjentira. Misli i teški uzdisaji potsjećaju me na nemir i lutanje. Gdje sam se to izgubila, kuda sam zapravo krenula? Pitanja se nižu, a odgovora ne mogu pronaći. Gdje se nalazi ključ kojim ću moći otvoriti tu kutiju što skriva odgovore? Nekako sam se pretvorila u slijepog i gluhog insana na sve pozive života. Nešto me tlači i gazi mi sve nade, a ne znam kome pripada. Ne znam da li pripada meni ili pripada očaju, meni ili životu, meni ili kazni... Sada kada više i ne znam i ne mogu osjećati htjela bih da znam i da mogu. Ali, kome i zašto da to dozvolim? Ljudi ionako samo vide svoje patnje i svoju bol, pa i ne mogu znati da možda i ti osjećaš kao i oni sami. Guši i zateže u grudima bjesomučno i čemerno, a ja samo šutim, stišćem šake i gledam u prazninu. Proći će nadam se, ali ne može. Sve dok sam bila sretna i voljela, pokušavala sam da naučim ne voljeti, a danas kada sam uspjela u toj želji htjela bih ponovo da naučim voljeti. Dok je mojim venama kolala naivnost i nezrelost znala sam biti i jaka i slaba i htjela ljude oko sebe, a sad kada sam postala dovoljno odrasla da želim nekoga ja to ne mogu. Ne mogu, jer vidim u svakom tuđem postupku iz kojeg razloga i kako je stvoreno. Ne, ja ne mogu ni sama. Kako da želim, da volim kad je onemogućeno. Izgubljena je ta nada i vjera. A i taj ukleti hram sreće uskoro će postati i nevažan, ne treba mi ni da žudim ni da nudim nekoga svojim životom. Pomozi mi, pronađi me, natjeraj me da te volim!! Tjeraj me i muči me sve dok na mom licu i u mojim očima ne vidiš iskrenost i sjaj. Ne daj mi da ti pobjegnem, zatvori me u kafez sa svojim srcem, ali neka bude iskreno molim te. Grli me, tuci me sve dok ne pristanem da te zadržim. Ja ne mogu bez tebe, a ne smiješ ni ti bez mene. Voli me više nego ja tebe da me ne bi mrzio. Bol tuga shrvaše me do dna, trebaš mi, zato požuri, molim te. Nemoj biti zao,ali budi loš. Zabrani mi da bez tebe dišem, pišem i hodam. Zarobi me samo za sebe i ne daj me. Ne daj me i kada je to hoću. Čvrsto me drži i brani mi da gledam ikoga osim tebe. Voli me, štiti me i od kapi kiše i od zvuka groma. Trebam te, bez tebe ja sam stala na pola svog života i ne mogu dalje. Ti me moraš naučiti da volim i trebaš me naučiti da živim. Ja bez tebe ništa ne znam. Ti si onaj koji me jedini dići iz ove provalije mojih upaljenih misli. Jedini si ti koji će moći vratiti sve nade gdje im je mjesto i postaviti izraz sreće u moje oči. O, čini mi se da te već volim i da bih s tobom mogla sve što nikad nisam. Mogla bih napokon disati i sigurno hodati. Vidis li da te cekam?? Ne ostavljaj predugo da strepim od bjesomucnih pogleda onih koji bi me rado unistili i bacili u zaborav!
- Verzija za štampanje
- Pošaljite putem E-maila
- Upišite komentar
- Sacuvajte u favorite (za clanove)
Komentari
Trenutno nema upisanih komentara.