Početak
Vaša poezijaGde smo sada mi
Gde smo sada mi
Autor: MarijA
Kategorija: Vaša poezija
Objavljeno: 03-03-2008 u 23:03
Broj citanja: 689
Broj aplauza: 32 (aplaudirajte ako vam se svidja ovaj tekst)
Vidi me sad,
vidi kako drhtim sva
nismo vise dva,
nego jedan na jedan
pitam se,
dali uopste vise
ovaj zivot je vrijedan.
Ostala sama u tami
realnost postaje drama,
gde si sada ti,
a bili smo rama do rama.
Djelili smo sve,
uvjek zajedno
i u dobru i u zlu
i na vrhu i na dnu,
uvjek si bio tu.
Bio si mi dan i noc
i moj san,
bio si ti
pred mojim ocima,
danima, satima,
uvijek se mene sjetis,
uvijek pred mojim vratima
da me posetis.
Gde si sad,
razdelio nas rat,
samo kad se setim
kako noci su bile duge,
duze nego ikada,
a sad bojim se
da necu te vidjeti nikada.
Boli me jako,
pa zar je moralo
da bude tako,
sad nije mi lako.
Tada nisam puno
razmisljala o nama,
samo da spasim glavu
i eto ostala sama,
koracim svojim putem
bez srama.
I ti izabrao si svoj put,
ne nisi lud,
zivot je bio presudan,
spasit se,
jer vrjedi zivjeti,
ali kako.
E ovako,
bez cilja,
bez sna,
brojis dna,
sve je tiho,
sve je tuzno,
tako glupo,
tako ruzno.
I shvatis
da vrjeme bjezi,
pred tobom su godine prazne,
srce te steze.
Suze padaju
sa mnom vladaju,
mira mi ne daju,
a ja bespomocna
ne znam sta da radim,
ali prekasno je sada
novo seme da sadim.
Gde si sada ti,
gde sam sada ja,
gde smo sada mi,
pitaju me svi
sta se tu desava,
ja kazem
da svako ponekad gresi,
to nam je bila najveca greska,
zabili smo jednom, drugom
noz u ledja.
Gde si sada ti,
gde sam sada ja,
gde smo sada mi,
pitaju me svi
sta se tu desava,
ja kazem
da mi nije lako,
valjda je moralo
biti tako,
da svako
izabere svoj put,
godine prazne pred nama,
mi nemamo kud,
ostao si sam i ja ostala sama.
Evo me sad,
gledam oko sebe
i sve me podseca na tebe,
pitam se,
gde si,
s kim si,
kako si.
I dali ti je novi zivot
donijeo radosti,
nista nije ko u mladosti,
bili smo tako mladi i zaljubljeni,
ali nismo mi
jedno drugom sudjeni.
Sad imam zivot moj,
ti imas zivot svoj,
prije nekoliko godina
muz mi je umro,
a dijete se ozenilo
u daleku zemlju,
ne znam ni tacno gde,
nista nije kao pre.
Sad sam sama,
u ovoj kuci
rijetko neko da udje,
sve je strano,
sve je tudje,
pusto mi je sve,
pusto mi je bez tebe.
Usamljena starica
postala sam ja,
a put je tako dug
i ne vidim kraja,
a ti tamo negde
valjda imas zivot svoj,
ostala sam ti kao broj.
Prosle su tolike godine,
od rata,
a ja ne znam dal si ziv,
i pitam se,
koji od nas je kriv,
ni pismo,
ni poziv,
ni glas od tebe,
a ja jos uvijek
te nosim u sebi.
To sto smo nas dvoje prosli,
to se ne moze zaboraviti,
evo trazim nacin,
i ne znam,
dal cu se uopste oporaviti.
Nedostajes mi,
zelim te vidjeti
ove noci,
ali to nije moguce,
ne razlikujem vise,
ni hladno,
ni vruce.
Otkad nisi tu
sve mi je ravno,
ostali su samo spomeni
od nas dvoje,
tamo nekada davno.
Gde si sada ti,
gde sam sada ja,
gde smo sada mi,
pitaju me svi
sta se tu desava,
ja kazem
da svako ponekad grijesi,
to nam je bila najveca greska,
zabili smo jednom, drugom
noz u ledja.
Gde si sada ti,
gde sam sada ja,
gde smo sada mi,
pitaju me svi
sta se tu desava,
ja kazem
da mi nije lako,
valjda je moralo
biti tako,
da svako
izabere svoj put,
godine prazne pred nama,
mi nemamo kud,
ostao si sam i ja ostala sama.
- Verzija za štampanje
- Pošaljite putem E-maila
- Upišite komentar
- Sacuvajte u favorite (za clanove)
Komentari
Trenutno nema upisanih komentara.